Hrvatski   Magyar   English  
Home Contacts Login
 
Project Activities Experts Technology B2B Events Blog Documents  
 
 
Blog

  Nativne ili web aplikacije?
Author: Goran Levačić  
Date: 15.3.2012.  


DANAŠNJA PERSPEKTIVA

Izrada web aplikacija u posljednjih nekoliko godina sve više postaje posao koji iziskuje poznavanje različitih tehnologija, platformi i uređaja, što stručnjacima koji se bave ovim poslom otvara nove mogućnosti i daje im šansu da pokažu svoju kreativnost na različite načine. Gotovo svatko tko se ozbiljno bavi izradom web aplikacija shvaća da je mreža kakvu danas poznajemo vrlo blizu njegovoj semantičkoj inkarnaciji, što nije samo težnja onih koji žele eksperimentirati inovativnim pristupima izrade web sadržaja, već je i potreba svih onih koji koriste različite uređaje za traženje informacija na mreži.
Vrijeme je velikih promjena koje se dešavaju u svijetu internetskih tehnologija, „mreža svih mreža“ je već duže vrijeme prisutna daleko izvan soba u kojima je bilo smješteno računalo. Korisnik je objeručke prihvatio činjenicu da mu je internet dostupan svugdje, da ga može nositi „u džepu“ i da dimenzije uređaja neće kompromitirati iskustvo pretraživanja i pregledavanja sadržaja. Štoviše, uređaji koji su već danas na tržištu prilagođavaju su korisniku, a ne on njima.
Sadržaj je uvijek u fokusu svake web aplikacije ili bi barem trebao biti, no kako sadržaj predstaviti korisnicima na jednak način neovisno koji se operativni sustav ili uređaj nalazi u pozadini, pitanje je na koje sve više dobivamo jasnije odgovore adaptivnim pristupom kao i primjenom novih standarda.


ODABIR TEHNOLOGIJE NE OVISI O KREATORIMA VEĆ O POTREBAMA TRŽIŠTA

Struktura weba koja još uvelike ovisi o XHTML 1.1 markup jeziku polako se mijenja i iako novi HTML5 još nije u standardnoj upotrebi, on će prema nekim predviđanjima to postati do 2014. godine, što iz današnje perspektive znači da bi svatko tko se bavi ili želi baviti izradom web aplikacija trebao svoj pristup usmjeriti prema rješenjima koja mu taj novi standard nude.
Kad govorimo o aplikacijama za postojeće mobilne platforme, treba uzeti u obzir da su platforme zatvoreni sustavi implementirani s ciljem da se na njima pokreću takozvane native applications (nativne aplikacije), što iziskuje specifična znanja i ekspertizu za izradu takvih aplikacija. Uz to potrebno je koristiti i određeni SDK, a tu se javlja problem što se tako razvijena aplikacija ne može prebacivati na druge platforme. Primjer su Apple i njihov iOS SDK gdje je jezik koji se koristi programski jezik Objective - C, Android SDK gdje je isključivo potrebno znanje Jave itd.
Nativne aplikacije izrađuju se za određenu platformu i njihov najbolji rezultat se ostvaruje upravo na toj platformi. Kvalitetne i popularne aplikacije izrađuju se i za ostale platforme što povisuje njihov trošak i održavanje, ali i segment obuhvaćenog tržišta što je svakako prednost. Njih definira visoka kompatibilnost s platformom (što se i očekuje), no ponekad se javlja problem izvedbe jednakog korisničkog iskustva na različitim platformama. Taj problem nije toliko naglašen kada govorimo o pojedinačnom korisniku koliko može biti izražen kada se radi o samoj aplikaciji, njezinoj svrsi i funkcionalnosti.
S druge strane web aplikacije taj problem zaobilaze sasvim drugačijim pristupom, koristeći nove tehnologije kao što su već navedeni HTML5, CSS3, Javascript, koje u kombinaciji daju impresivne rezultate. Ako uzmemo u obzir dostupnost različitih framework sustava onda je samo pitanje u kojem smjeru tvrtka koja izrađuje aplikacije želi ići, odnosno tko su korisnici koji će ih koristiti. Drugim riječima, da li su većina njihovih ciljanih korisnika oni čiji su uređaji pogonjeni određenim mobilnim platformama ili pak se želi doseći i one koji to nisu?
Iz današnje perspektive zaista nema smisla uspoređivati nativne aplikacije i web aplikacije u smislu koja je tehnologija bolja i kojoj se prikloniti. Prvi pristup (native apps ) je provjeren i olakšava izradu kvalitetnog proizvoda, zatim postoje i konkretne statistike o tome tko su potencijalni korisnici, što oni žele i na koji im se način može pristupiti preko samog sadržaja aplikacije (Apple je tu vrlo decidiran, što mogu posvjedočiti svi oni koji su ikada imali iskustva s postavljanjem svoje aplikacije na njihov App store). Drugi pristup (web apps) još uvijek ovisi o nedefiniranom standardu, ali itekako je u uzlaznoj putanji barem što se tiče općeg prihvaćanja od strane i onih koji razvijaju i onih koji koriste aplikacije. U nekim slučajevima čak će korisnik biti i manje kritičan prema web aplikaciji ukoliko je svjestan trenutnog stanja oko standardizacije, dok kod nativnih aplikacija to baš i nije slučaj. Iskreno, za pokretanje nativnih aplikacija potrebno je često izdvojiti i nemali iznos novaca za mobilni uređaj, dok web aplikacije možemo pokrenuti u bilo kojem novijem web pregledniku koji podržava HTML5 i CSS3.


DVOJBA ILI NE?

Ovisno o poslovnoj perspektivi, ciljevima i prije svega budžetu, tvrtka koja razvija aplikacije odlučit će koju tehnologiju primijeniti, no naglasak je na samoj aplikaciji i ciljevima koji se žele postići njezinom implementacijom. Bilo bi zaista nepotrebno raditi jasne razlike u pristupima, jer ni native apps ni web apps neće u potpunosti zadovoljiti potrebe svih korisnika, bez obzira koja platforme podržavaju njihov uređaje. Kombinacija oba pristupa je zasigurno najbolje rješenje, no svakako treba dobro procijeniti je li to i isplativo. Bez obzira na odluku i pristup kod izrade aplikacija, svatko tko želi biti inovativan i u koraku s vremenom, mora svoje vrijeme posvetiti upoznavanju i savladavanju svih tehnologija koje se koriste danas i koje će tek doživjeti svoje vrijeme standardizacije. Ne smijemo zanemariti činjenicu da već danas postoje inicijative i pokušaji integracije različitih platformi i približavanja njihovih specifikacija i funkcionalnosti u svrhu olakšavanja samog razvoja ali i boljeg iskustva korisnika aplikacija. Rezultat tih inicijativa ne ovisi samo o odlukama velikih tvrtki koje podržavaju vlastite platforme, nezavisnih razvojnih timova, već i samih korisnika i njihovih potreba. Jer ipak, aplikacije se rade za njih.


COMMENTS:
2wllL20g     20.9.2013. 22:12:07
dit :Rappelons que les oiseaux sont des eltxelencs indicateurs pour l’e9tat de conservation et la qualite9 des habitats naturels. Dans le cas des oiseaux d’eau hivernants en Tunisie, il s’agit essentiellement d’oiseaux migrateurs (7) qui sont particulie8rement vulne9rables lors de l’hivernage. Ceci est essentiellement dfb au fait que ces oiseaux ont souvent effectue9 un long voyage pour se rendre dans nos zones humides et que l’hiver est une pe9riode difficile pour eux, du point de vu climat et nourriture. Tout de9rangement ou proble8me supple9mentaire au niveau des zones humides risque donc de mettre en danger la survie de ces oiseaux. En Tunisie une trentaine de zones humides prioritaires peut accueillir jusqu’e0 700 000 oiseaux d’eau (AAO, 2008), mais cela ne veut pas dire que les autres zones humides sont sans importance. Au contraire, la plupart des oiseaux fre9quente plusieurs zones humides lors de leur passage ou hivernage en Tunisie et ces sites ab secondaires bb sont d’une grande importance dans le cas of9 il y des proble8mes (de9rangements, manque d’eau, manque de nourriture, etc.) dans les zones humides prioritaires. L’importance des zones humides tunisiennes pour les oiseaux d’eau est largement reconnue au niveau international, ceci explique pourquoi plus que 35 zones humides tunisiennes sont de9je0 re9pertorie9es comme Zones Importantes pour la Conservation des Oiseaux (ZICO) et/ou comme Site Ramsar (8).VA:F [1.9.11_1134]VA:F [1.9.11_1134](from 0 votes)



Add a comment:

Name:


 
   
Back to previous page

 

 


 
Project partners